Otkačeni tekstovi

[dacha]

Dudarim je car nad carevima, vanserijski bloger... Koliko su mi puta krenule suze na oci od smejanja njegovim tekstovima, vise sam plakao citajuci blog nego dok sam bio beba
Steta sto vise ne pise, i dalje se potajno nadam da ce jednom osvanuti neki novi tekst....

[alfini0507]

Растанак
Тежак је то био растанак. Кад мало боље размислим: један од најтежих у мом животу. Дуго смо били заједно. Волео сам је. Не знам да ли је она волела мене, али знам да је горела у мојим рукама. Ушла ми је некако под кожу. Не умем то да објасним. Стално смо били заједно. Јутарња кафа без ње ни на шта није личила. Ретко сам дозвољавао себи да попијем кафу без ње. Ми се у ствари никад нисмо ни одвајали. Понекад. ипак постоје места где не можемо заједно. Није била напорна. Понекад је гушила али ваљда је то нормално. Толико сам био опседнут њоме да ни друге мирисе нисам осећао. Све ми је мирисало на њу. Дуго сам патио. И сад помало патим. Највећа патња је била због тога што сам растанак хтео само ја и што смо могли поново да будемо заједно кад год сам хтео. То је чињеница због које сам патио данима и данима...
Зашто смо се растали?
Ујела ме за срце. Ујела ме за срце као нико до тад. Ево како се то десило: Једног пролећног дана сам се јавио лекару због болова у грудима. Рекао ми је да хитно морам да се растанем од ње. Изашао сам из ординације, погледао сам је са неким презиром и растао се са њом на суров начин. Бацио сам је са моста у реку. И сад ми понекад дође у мислима. Али кад упоредим живот са њом и после ње сузбијем те мисли. Дишем пуним плућима, осећам мирис цвећа, мирис хране. Ипак боље живим без ње.
без те проклете ЦИГАРЕТЕ!



by Miroslav Miki...

[Iva]

'' Trebala bih se radovati godišnjem, ali. U kakav kupaći kostim uvući trudnu foku? Dvodijelni jer u njemu tijelo dobiva više vitamina de? Jednodijelni jer žena na plaži treba učiniti nevidljivima široke bokove, obješenu guzicu, viseće male grudi, viseće velike grudi, trbuh, celulitična bedra, tamnoplave i ružičaste kapilare u punom cvatu. Kad živiš u katoličkoj zemlji burka ne dolazi u obzir. Šteta, ona bi za mene bila pravi izbor. Ipak, dvodijelni! Kad. U jednom hrvatskom dnevniku ugledala sam poznatu teve voditeljicu, bar petnestak godina mlađu od sebe. Ženska na teveu izgleda fenomenalno, ali na plaži. Bujne grudi vriju iz grudnjaka, preko ruba gaća visi komad mesine.

Na fotkici do ista gospođa raspuštene kose obavijena pareom izgleda poput svoje kćeri. Pareo! Moram nabaviti pareo! Na tržnici sam našla šest kvadratnih metara krpe optočene zlatnim šljokicama. Pokrilo me od pete do glave. Pareo! Zašto se ne nosi i ljeti i zimi i u proljeće i na jesen, na tržnici i u Hrvatskom saboru? Ipak, jednodijelni! Nisam znala da jednodijelni kostimi ne pokrivaju. Imaju i drugih mana. Ako su bez košarica sise pretvaraju u XXXL pice. Oni sa košaricama toliko dignu mliječne žlijezde da one nositeljicu podsjete na davno prohujala vremena kad je svijetom hodala sretno neokovana i mislila da će tako ostati dovijeka. Postoje i jednodijelni kostimi sa prednje strane zatvoreni do vrata a leđa i guzica ne sebi jedva da imaju krpicu.

Odustala sam od traženja kostima dok ne pripremim teren koji namjeravam i otkriti i pokriti. Ušla sam u salon za depilaciju. Od cure kojoj bih mogla biti baka saznala sam da je jedina opcija koja se danas nosi "brazilka". Za neznalice, ako ih uopće ima, moje međunožje mora izgledati poput onoga u bebe. Pazuha također. Listovi moraju biti glatki. Nikome na plaži tko me bude slučajno okrznuo pogledom ne smije pasti na pamet da je na meni ikad rasla jedna jedina dlaka. Morala sam odlučiti želim li da me cura odere voskom ili posebnom smjesom, kombinacija meda i šećera, tako nešto. Kad dlake skidate voskom onda vam opaka cura ne garantira da nećete urlati, ova nova tehnika je mnogo blaža, "gotovo bezbolna."
"Tom smjesom možete skinuti i brkove da ne dolazite dvaput." "Brkove? Ali ja nemam brkove." "Smjesa pomaže i ženama koje ih nemaju." Kuja!

Dok sam poluluda od brige i gladi, do ponedjeljka moram smršati sedam kilograma, obilazila robne kuće i tražila mjesto gdje se dlake čupaju za manje od petsto kuna po džbunu moj je muž sjedio na terasi u kupaćim gaćama starim devet godina. Gledao je teve i češkao trbuh obrastao dlakama. Rekla sam mu da se dlake više ne nose, ni u nosu, ni u ušima, ni na trbuhu ni među nogama ni na nogama ni na leđima ni na prsima. Otkrila sam mu da bi onom čarobnom smjesom meda i nečega trebao premazati čitavu trupinu, međunožje posebno jer đoko u spaljenoj zemlji izgleda dva centimetre dulji. U gluhe uši. Ipak si je vlastoručno iščupao busen dlaka među nogama kad je neki Eduardo ili Edbardo dao dva gola. Zaboravila sam kome. Da žene vole nogomet ne bi radile dvanaest sati dnevno sedam dana u tjednu da bi mogle platiti premazivanje brežuljka medom i još nečim.

Izračunala sam, moje ukazanje na plaži koštalo bi me dvije tisuće i šesto kuna. Zato sam odlučila da ćemo muž i ja krenuti u planine. Obrijala sam noge tek toliko da oni iz Hrvatske gorske služne spašavanja, kad me nađu, ako me nađu, ne padnu u nesvjest. Moj muž se već danima ne brije jer je na godišnjem. ''

[zogu]

Naravno to moze samo Vedrana.

evo i link:

http://www.rudan.info/idem-na-godisnji/

[Iva]

Da Vedrana naravno, ona je lako prepoznatljiva ... zaboravila sam staviti link .
Hvala zogu

edit ... kad sam se razbila pre neki dan , dok sam cekala hitnu rasuta po plocniku u bolovima
prvo sam razmisljala dali su mi noge sredjene i lak sveze namazan ... pritom su me
zalivali vodom koju sam pokusavala izbeci dobro znajuci da vec godinama ne koristim water proof maskaru
i da cu kad sve prodje izgledati kao Grof Vlad Tepes a tada mi svo moje treptanje
okicama nece pomoci da mi ne nakace i ovaj put gips

[zogu]

Evo jos Vedrane:

Najdraži moji,

pred tjedan dana bila sam presretna. Moj blog pročitalo je do tada milijun ljudi. Naravno da taj milijun ne misli uvijek onako kako ja mislim.

Reći ću vam kako pišem. Perem suđe ili kuham nešto, sine mi ideja, sjednem za kompjuter i za, kad se posebno potrudim, petnaestak minuta napišem tekst. U prosjeku ga prvoga dana pročita deset do petnest tisuća ljudi. Kad sam pisala tekst o tome što Ameri rade svima nama koji smo živjeli u bivšoj Jugi i stavila mu naslov "U Zemlji Krvi I Idiota" nisam očekivala posebnu čitanost.

Po meni, iz aviona se vidjelo da je netko uložio 11 milijuna dolara, podatak iz tiska, da bi ovdje po tko zna koji put izazvao frku. I ja sam po tko zna koji put napisala što mislim o Amerima.

Ameri su fašisti, Milošević je bio njihov đak, nikakav "Srbin". Moja stara teza.
"Srbi" ne postoje. "Bošnjaci ne postoje". "Hrvati ne postoje". Moje prastare teze. Postoje ljudi i zvijeri.

I još jedna moja teza. Prastara. U Srebrenici nisu klali "Srbi". Vjerovali vi to ili ne. Da su Evropljani i Ameri htjeli spriječiti zločin mogli su bez problema Mladiću sprašiti metak u potiljak, a pobiti i ostale egzekutore. Ali nisu.
Zato jer i Evropi i Americi muslimani smetaju. Tamane ih poput štakora diljem kugle zemaljske iz dana u dan. Moja stara teza.

Na tu sam temu napisala desetke tekstova. O Libiji, o Afganistanu, o Iraku, o Iranu.
EU ne pripušta Turke u svoje krilo jer ne želi da se njenim ulicama šeću. Ovo je teza najvećeg živućeg filozofa Chomskoga.

Vraćam se na početak. I onda ja jedne dosadne večeri sjednem za kompjuter i napišem još jedan u nizu svojih tekstova na moju izlizanu temu. Ameri su fašisti, Ameri su Hitler 21. vijeka.

Poslali su ovamo anoreksičnu "dobrotvorku" koja nikamo ne putuje bez trideset frizera i šminkera i djece skupljene s koca i konopca o kojoj brine pitaj boga tko. Ona ne može i kad bi htjela.

Dakle, takva jedna "Mama" dobila je zadatak da "režira" film o silovanju u "našem" ratu. "Našeg" rata ne bi bilo da nije bilo "njih".

Tekst k'o tekst, ništa posebno, ponavljam se, sa mržnjom prema Amerima dojadila sam bogu i vragu, naravno da su za mene "Ameri" oni koji vladaju Amerikom, ne sirotani koji žive još lošije nego mi.

Napisala ja, stavila uz tekst sličicu da svima bude jasno što je pisac htio reći. Kad. ***ote! U jednom danu ga je pročitalo sedamdesetak tisuća ljudi.
Užasnula sam se. Veličina ne znači uvijek sreću. Nekoliko stotina komentara?! Uz najbolju volju nisam ih mogla sve pročitati ali mi je brzo postalo jasno.
Za jedne sam ja žena luda za "Srbima" koje volim i kad siluju Bošnjakinje, za druge monstrum koji ne razumije kako se osjećaju silovane žene.
Ovo pismo vi koji mislite da volim srpske silovatelje, ne volim ni hrvatske ni muslimanske ni talijanske., nemojte doživjeti kao ispriku. Shvatite ga kao jezu pisačice koja misli da jasno piše.

Kao jezu ljudskog bića koje je shvatilo da ljudima na našim prostorima koji već dvadeset godina nisu "naši" tako malo treba da pisanjem krenu jedni na druge puni bijesa i mržnje. Jadna naša djeca koja su bila djeca kada je sve u pokojnoj Jugi krenulo naopako Ali mir ovdje nije imao šansu.

Ameri i Evropa odlučili su našu pokojnu domovinu pretvoriti u svoju vojnu bazu, svoje luke za ispiranje američkih brodova zagađenih osiromašenim uranom, u rupčagu iz koje će izvlačiti naše mladiće da svijetom šire njihovu demokraciju.

Uspjeli su. Danas naši dečki ginu daleko od Sarajeva i Beograda i Zagreba i Ljubljane i drže Amerima kurčeve da bi njihov mlaz pogodio leševe "talibana". Jeste li vidjeli sličice?

Sve što mislimo da imamo u rukama je tuđih banaka. Američke bombe sa osiromašenim uranom ubile su nas koji još bauljamo ovim prostorima i one koji će se tek roditi i njihovu djecu i njihove unuke.

Zrak, zemlja, jezera, planine, doline, Jadransko more. Rak, rak, rak, rak.
A onda dođe Velika Majka sa bijednim filmom o strašnoj tragediji koju je izazvala njena domovina, pa ja napišem tekstuljak, pa se onda mi opet pokoljemo, srećom "samo" preko neta.
Zašto ne možemo vidjeti manipulaciju? Zašto neki svijetom hodaju širom zatvorenih očiju?
Htjela bih da moji čitatelji u meni prepoznaju ljudsko biće otvorena srca prema ljudima ma koje vjere i nacije bili.

Očito, nema šanse. Podijeliše vas. Vas. Mene nisu. Ja nisam ni Hrvatica ni Srpkinja ni Bošnjakinja ni Makedonka ni Albanka ni Slovenka. Ja sam Ljudsko Biće koje si "utvara", kako zna reći Ćiro Blažević, da piše jasno. A ne piše?

Svima koji su me krivo shvatili poručujem, ekipo, to je vaš problem. Što nikako ne znači da mi nije drago da čitate moj blog. Razumijem vas. Nesretni ste i vi i ja i oni koji misle poput mene.

Između vas koji me ne razumijete i mene ipak postoji razlika. Vi mislite da vas Bošnjake i vas Srbe i "nas" Hrvate siluju dojučerašnji prijatelji i dovijeka susjedi.
Ja mislim da su i mene i sve moje i vas po***ali momci preko Bare i njihovi saveznici. Moji i vaši dragi susjedi ipak su bili samo oruđe.

I još nas ***u. Ali, tješimo se. Nismo jedini. Uskoro će u zrak odletjeti Iran . Tamo će dečki iz svih naših bivših republika i pokrajina ujedinjenim snagama silovati u ime Amerike pa ćemo najzad opet postati braća. Po silovanju.
Pozdravljam vas od srca ma gdje bili i hvala na čitanju.

Milijunašica Vedrana Rudan

[Guru]

http://dudarim.com/

[Sky]

[dacha]

[Gorki]

Citah danas u Blicu tekst "100 godina od Cerske bitke", i naleteh na ovaj deo:

U Cerskoj bici je došlo i do drugih stvari koje su se po prvi put dogodile u istoriji. „Odigrao se prvi avionski dvoboj. Jedan od tri srpska aviona susreo je austrougarski avion u izviđanju. Austrougarski pilot je mahnuo avijatičaru Tomiću, a onda je izvadio revolver i počeo da puca. Tomić se sagnuo, počeo da krivuda. Posle toga svi piloti su leteli naoružani“, kaže Marković.

[nedy]

Živa istina, taj događaj se uzima za zvanično prvi dog fight.

The first aerial dogfight occurred during the Battle of Cer (15–24 August 1914), when a Serbian aviator encountered an Austro-Hungarian plane while performing a reconnaissance mission over Austro-Hungarian positions. The Austro-Hungarian pilot initially waved while the Serbian pilot reciprocated. The Austro-Hungarian pilot then fired at Serbian aviator Tomić with his revolver. Tomić managed to escape, and, within several weeks, all Serbian and Austro-Hungarian planes were fitted with machine-guns.

[Gorki]

Nedy, citao sam o tome ranije i nije sporno, ali kad procitas kako su preveli, taj deo zvuci jako smesno. Barem meni...

[nedy]

Pa dobro naši "novinari".
Na čelu sa stručnakom Lazanskim i sintetizovanjem glasa Aleksandra Makedonskog. Inače ko je malo u materiji zna koliko gluposti izgovori dotični u par rečenica. Tako da je član žirija na izboru za miss Srbije njegov profesionalni zenit. E sada kada je on kvlifikovani jedan "ekspert" i "vojni analitičar" šta očekivati od drugih.

[Imagine]

Pismo muza, cija zena je u bolnici

Sve je uredu, draga Zorice!

Puno hvala na tvom lepom pismu. Ne treba da se brineš za mene. Sve je u redu.
Kuvam sam, i svaki dan se sve više čudim kako to dobro funkcionše!
U međuvremenu mogu to i da pojedem, bez da idem u bolnicu na ispiranje želuca.
Pošto sam često u žurbi, juče sam pekao krompir. Mora li krompir da se ljušti?!
Dok se to peklo, otišao sam da kupim hleb.
Kad sam se vratio, emajl u tiganju se skroz istopio.
Nisam mogao da verujem da tako malo može da izdrži.
Dim u kuhinji se razišao u medjuvremenu, ali mačka je crna ko đavo i kašlje.
Od tada panično beži čim ujkjučim šporet ili počnem da lupam šerpama.
Pošto, kao što znaš, moram najmanje jednom dnevno pojesti nešto toplo,
mačka se više i ne pojavljuje.


Reci mi, koliko se dugo kuvaju jaja?
Kuvao sam ih dva sata ali nikako da postanu mekana.
Ajde napiši mi molim te, da li se zagorelo mleko može
još za nešto upotrebiti. Da li da ga stavim sa strane dok se ti ne vratiš?


Imao sam mali problem sa gulašom kad sam hteo da podgrejem konzervu.
Nažalost expodirala je u mikrotalasnoj.
Vratanca od mikrotalasne su izletela kroz prozor i uništila naš lepi staklenik .
i prozor isto.
A'l, pošto je prozor bio zatvoren (moram da ga zatvaram kad kuvam jer inače uvek dođu vatrogasci),
izleteo je zajedno sa nadprozornikom.
Udarni talas je bio strašan. Konzerva je nasuprot vratancima izletela kao raketa prema gore,
probila plafon i pogodila 15-godišnju ćerku gospodina Đurića, koji stanuje iznad nas, tačno između nogu.
Ona je upravo svirala klavir, i njoj se nije ništa desilo, ali učitelj klavira je ostao bez tri prsta.


Da li ti se već događalo da ti se prljavi sudovi ubuđaju?!
Kako li je to samo moguće za tako kratko vreme? Ti nisi ni pune 4 nedelje odsutna.
Iza sudopere što-šta živi, mogao bi čovek UNIVERZUM da snimi.
Odakle li samo dođu svi ti gmizavci?
Uglavnom, napokon sam se sabrao i oprao sudove.


Draga, nemoj se molim te ljutiti i vikati, ali onaj skupoceni porculan od tvoje bake je polomljen.
Izgledao je tako čvrst da mi nije bilo ni na kraj pameti da neće izdržati.
Možda su 1000 obrtaja mašine za veš ipak malo previše. Usput rečeno, i ona je pokvarena.
Prilikom centrifugiranja, veliki nož za meso malo je oštetio bubanj . i sada se nalazi u zidu .. nož, ne bubanj.
Bubanj je probio zid. I sada leži bez veze, negde napolju.


Dok sam jeo, zaprljao sam tepih u dnevnoj sobi i to sokom od paradajza.
Ti si mi uvek govorila da je sok od paradajza nemoguće očistiti.
Tu se varaš draga moja, fleka je odlično uklonjena, dlake od tepiha, nažalost, isto tako.
Možda ipak nije trebalo koristiti nitro-razređivač.


Morao sam da otopim frižider.
Ti si uvek tako nespretna, led seodlično skida i zidarskim čekićem.
A'l, čudno, sad više ne hladi, nego greje.
U svakom slučaju meso je dobro pečeno, a jogurt, šampanjac i mineralna voda su eksplodirali.


Draga moja, u četvrtak sam zaboravio da zaključam stan.
Mora da je neko bio ovde jer nedostaju neke vredne stvari,
ali, novac sam po sebi ne čini čoveka srećnim, kako ti to uvek kažeš.
Ormar je prazan, mada sigurno nije bilo puno u njemu
jer ti uvek govoriš da nemaš šta da obučeš.


Kada sam sinoć hteo da nahranim zeca, prevrnula mi se sveća. Zec je sad bez dlake.
Izgleda prilično smešno.


Ovim bih da završim za danas. Sutra malo više. Nadam se da uživaš u miru u bolnici i da se dobro odmaraš.
Puno lepih pozdrava od Tvog Zvonka!


P. S.
Kada je tvoja mama saznala za nesreću, dobila je moždani udar.
Sahrana je bila juče, nistam hteo ništa da ti pričam da se ne uzbuđuješ bez razlogа.♥♥♥♥

[Obrenovčanin]

Jedan ozenjen covek je nesto ranije otisao sa
posla jednog petka, ali umesto da ode kuci,
proveo je vikend zabavljajuci se sa prijateljima.
Kada se konacno vratio kuci u nedelju uvece,
zena mu je jako zamerila i u tome bese
nepokolebljiva. Nakon nekoliko sati vriske i
dernjave, zena je zastala i ponudila mu seldece:
kako bi bilo da me ne vidis narednih nekoliko
dana???
Suprug nije mogao da veruje, pogledao je,
nasmesio se i rekao: To bi bilo sasvim u redu!
Ponedeljak je prosao,, a zenu nije video. Utorak i
sreda takodje prodjose a da je nije video. Dodje i
cetvrtak, otok je splasnuo i mogao je da je vidi
krajickom levog oka.